Kafanska muzika je naša večita pozornica emocija: mesto gde se bol pretvara u stih, radost u zdravicu, a glas pevača u rame za naslanjanje.
U toj magli dima, zveku čaša i šapatu tambure, nastao je panteon glasova koji su oblikovali ukus generacija i učinili da svaka noć može da postane priča.
Ovo je niz onih koji su kafanu pretvorili u mit – od velikih bardova do neumornih čuvara refrena.
Toma Zdravković
Rođen 20. novembra 1938. u Aleksincu, a preminuo 30. septembra 1991. u Beogradu, Toma je bio pevač, kompozitor i pesnik, ikona kafanske lirike. Aktivno je nastupao od kraja 1950‑ih do smrti, sa oko 33 godine diskografske karijere od prvih snimaka do poslednjih albuma.
Njegove pesme, često pisane za Silvanu i druge, pretvorile su intimne ispovesti u evergrine kafanske scene.
Smatra se simbolom boemije i autentične emocije koja je definisala žanr. Neke od najpoznatijih pesama su „Za Ljiljanu“, „Dotakao sam dno života“..
Šaban Šaulić
Rođen 6. septembra 1951. u Šapcu, tragično je preminuo 17. februara 2019. u Nemačkoj, ostavivši za sobom status „kralja narodne muzike“.
Prvi album je objavio 1969, a karijera mu je trajala više od pet decenija, do 2019.
Poznat po baritonu i refrenima koji zbližavaju publiku, spojio je eleganciju i duboku emociju u jedinstven pečat. Njegov katalog postao je deo kolektivne memorije slavlja i rastanaka.
Neke od najpoznatijih pesama su „Mihajlo“, „Žal“, „Dva galeba bela“..
Silvana Armenulić
Rođena 18. maja 1939. u Doboju, poginula je 10. oktobra 1976. kod Kolarâ, ostavivši neizbrisiv trag kao „kraljica sevdalinke“ i folk interpretacije. Profesionalno je pevala od šesnaeste godine po kafanama do smrti, s ključnim diskografskim usponom 1960‑ih i 1970‑ih.
Izvedba „Šta će mi život“ postala je megahit i kulturni fenomen svog vremena. Njen stil i scenski identitet promenili su estetiku žanra.
Miroslav Ilić
Rođen 10. decembra 1950. u Mrčajevcima, aktivan je od 1965/1972. i i dalje nastupa, s više od pet decenija karijere. Prve velike uspehe beleži singlom „Voleo sam devojku iz grada“ 1972. i LP‑em 1979, učvrstivši status u narodnoj muzici. Njegove pesme nose vedrinu, nostalgiju i široke melodije koje su postale standard kafanskog repertoara. Ostaje sinonim za šumadijsku poetiku i zanatsku preciznost fraze.
Sinan Sakić
Rođen 13. oktobra 1956. u Loznici, preminuo 1. juna 2018. u Beogradu, ostavio je snažan trag kao solista i član sastava Južni Vetar. Popularnost je dosegao 1980‑ih, a ukupno je proveo više od tri decenije na sceni do smrti. Prepoznatljiv „lom“ u glasu spajao je sirovu emociju, ritam i ranjivost u jedinstvenom izrazu.
Posebno je voleo nastupe u beogradskim kafanama, gde je uživao u neposrednoj komunikaciji sa publikom i autentičnoj atmosferi.
Šemsa Suljaković
Rođena 29. oktobra 1949/1951. u Maglaju, proslavila se 1980‑ih kroz saradnju sa Južnim Vetrom i rekordne tiraže.
Aktivna je od 1970‑ih i i dalje nastupa, sa više od četiri decenije karijere.
Temperament i snažan vokal doneli su refrene koji podižu celu salu. Album „Pristajem na sve“ iz 1986. zabeležio je ogroman komercijalni uspeh i učvrstio joj status.
Tozovac (Predrag Živković)
Rođen 22. januara 1936. u Kraljevu, preminuo 6. aprila 2021. u Beogradu, bio je pevač, kompozitor i harmonikaš.
Prve snimke je objavio 1965, a masovnu popularnost stekao početkom 1970‑ih, uz niz festivalskih pobeda.
Poznat po duhovitim i galantnim pesmama, spojio je šansonjerski šarm sa narodnim idiomom. Karijera mu je trajala više od pet decenija, uz priznanja poput Zlatnog mikrofona.
Haris Džinović
Rođen 26. septembra 1951. u Sarajevu, aktivno nastupa i danas, sa karijerom dugom preko četiri decenije.
Osnovao je grupu Sar e Roma 1981, a solo karijeru započeo krajem 1980‑ih nizom vrlo tiražnih albuma.
Njegov stil spaja sevdah, ciganske motive i urbani pop‑folk, uz prepoznatljiv „topli“ način pevanja. Hitovi poput „Dajte vina, hoću lom“ ušli su u standardni kafanski repertoar.
Halid Bešlić
Rođen 20. novembra 1953. u Vrapčićima kod Mostara, i dalje je aktivan sa karijerom dužom od četiri decenije. Poznat po toplom baritonu i jednostavnim, snažnim melodijama koje masovno okupljaju publiku.
Njegovi refreni su postali kolektivne uspomene prostora bivše Jugoslavije.
Stabilan kontinuitet nastupa i snimanja učvrstio je njegov status regionalne ikone. Neke od najpoznatijih pesama su „Prokleta je žena ta“, „Romanija“, „Dvadesete„…
Zorica Brunclik
Rođena 29. juna 1955. u Beogradu, dugogodišnja je zvezda narodne muzike sa veoma prepoznatljivom bojom glasa.
Aktivna od 1970‑ih do danas, sa više od četiri decenije u kontinuitetu. Njen scenski identitet i snažne interpretacije učinili su je nezamenjivom u kafanskim i koncertnim repertoarima.
Refreni joj se pevaju spontano, bez dogovora, što je obeležje kafanske himničnosti.
Ljuba Aličić
Pevač prepoznatljivog vibrata i patine, aktivan od kasnih 1970‑ih i i dalje nastupa, sa više od četiri decenije karijere.
Njegove izvedbe „Drumska kafana“ i drugi standardi potvrdili su mu mesto u žanru.
Živa komunikacija sa publikom i emotivni naboj čine ga simbolom „prave“ kafanske večeri. Kroz miksove i nastupe uživo održava kontinuitet sa kafanskim repertoarom.
Marinko Rokvić
Rođen 27. januara 1954. u Bosanskom Petrovcu, preminuo 6. novembra 2021. u Beogradu, ostavio je diskografski trag od kasnih 1970‑ih.
Bariton i negovana fraza spojili su estradnu eleganciju i toplu kafansku emociju.
Njegove pevljive balade i numere za slavlja ušle su u standard društvenih repertoara. Karijera mu je trajala više od četiri decenije, uz trajnu popularnost kod široke publike.
Jašar Ahmedovski
Rođen 22. decembra 1964. u bitoljskoj opštini (SR Makedonija), karijeru je započeo 1980‑ih i i dalje je aktivan, sa tri‑četiri decenije na sceni.
Prepoznat je po specifičnoj boji glasa i baladama koje „peku“, ali i bržim numerama koje pune podijum.
Njegov repertoar ostaje veran melodiji i emotivnoj iskrenosti, uz stalno prisustvo u kafanskim programima. Publika ga vezuje za autentičan izraz koji ravnoteži nežnost i prkos.
Zaključak
Od Šabana do Tome, od Silvane do Zorice, od Ljube i Marinka do Jašara – to je lanac koji drži kafansku muziku živom.
Svako od njih dodao je jedinstvenu nijansu: eleganciju, tugu, prkos, toplinu, energiju ili šarm.
Zajedno su oblikovali zvuk naših noći i navike naših stolova, dokazavši da dok god ima pesme koja govori istinu i glasa koji je ume reći, kafana ostaje mesto gde se život peva, nazdravlja i pamti.